IX RAZRED – Muzička kultura

МУЗИЧКА КУЛТУРА 9. РАЗРЕД

 

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ : Све вријеме трајања учења на даљину,  садржаји предвиђени годишњим планом рада за предмет Музичка култура биће доступни на “е-платформи  за учење- ОШ “Југославија”

У оквиру наставне јединице, постављени су и задаци. Задатке можете радити на начин који вам највише одговора: у свескама за Музичку културу, који ћете фотографисати и послати слику наставнику ; у виду “Power point”презентације.
 Урађене задатке шаљете са јасно наведеним именом и презименом, путем електронске поште на адресу коју ће вам прослиједити одјељенски старјешина. Путем поште ћете добити повратне информације везане за домаће задатке и све потребне савјете. Задатке шаљете у термину када имате час по распореду учења на даљину:

 IX  разред – ПЕТАК:  1. потребни савјети и повратне информације  14:00 H – 15:00 H

                                          2.слање домаћих задатака:  19:00 H – 20:00 H

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(24 час; 23-27. марта 2020.)

Исходи учења: Током учења ученици ће бити способни да:  разумију и објасне прилике у којима се  разија популарна -рок музика;слушно препознају и разликују стилове рок музике; повежу муз.правац са  најзначајнијим представницима.

Активности:   Ученици слушају и гледају видео записе   типичних  примјера муз.правца са којим се упознају;пјевају примјере рок музике; самостално осмишљавају плесне кораке уз које прате слушање музике; самостално  излажу  личне утиске и искуства везана за  рок музику.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Популарна музика: рок стилови- рокенрол,прогресивни рок,хард рок, хеви метал

-Елвис Присли,”Битлси”,”Ролингстонси”,”Пинк Флојд” Лед цепеллин-

___________________________

 Популарна музика (забавна музика ) је термин који подразумијева групу музичких стилова, а карактеришу је једноставније хармоније и лако памтљиве мелодије, као и текстови обично на љубавне теме. Ова врста музике је једноставна и певљива и уз њу се може играти, па је приступачна је великом броју слушалаца.

Рок (енгл. rock) је жанр популарне музике који се развио током 1960-их у Уједињеном Краљевству и Сједињеним државама. Његови коријени потичу од рокенрола из 1940-их и 1950-их, на кога су утицали ритам и блуз и кантри музика. На рок музику су утицали бројни жанрови као што су блуз, фолк, џез и класична музика.

Музички гледано, рок је заоснован на електричној гитари, која је обично дио неке рок групе са бас-гитаром и бубњевима. Типична рок пјесма је заоснована на 4/4 такту и употребљава пјесничко-хорску форму. Лирика често садржи романтичну љубав, али се такође често осврће на друге теме као што су социјалне и политичке.

Рокенрол се појавио у САД касних ’40-их и раних ’50-их, и брзо се проширио на остатак свијета. Директно вуче корјене у мјешавини разних популарних музичких жанрова тог времена: блуз,  буги-вуги, џез i ритма и блуз,госпел и кантри музику. основне особине блуза и џеза смо упознали на предходним часовима.

Основне особине осталих жанрова су:

Буги-вуги је музички жанр који је постао популаран током касних 1920-их, али је настао у Афроамеричким заједницама у 1870-им  буги-вуги је углавном повезан са плесом. 

-Госпел (енг. јеванђеље) је стил религиозне музике која је настала у црначким црквама у САД тридесетих година 20. в.

 

– Кантри (енгл. country) или вестерн музика је музички правац који је почетком 20. вијека настао у Сједињеним Америчким Државама. Потиче из традиционалних елемената народне музике европских досељеника – прије свега Енглеза и Ираца.

Први рокенрол хит била је пјесма Била Хејлија  (Bill Haley) “Rock Around the Clock”

Једна од првих рокенрол песама је Чак Беријева ” Џони Би Гуд”  (енгл. Johnny B. Goode)

Њега многи сматрају за родоначелника рока, али пошто тадашњој музичкој индустрији није одговарао као црнац и старији човјек,  у први план је избачен Елвис Пресли, који је ускоро постао прва рок звијезда – краљ рокенрола.

 

Истакнути рок извођачи и групе:

Елвис Пресли
Битлси(енгл. The Beatles) је био енглески рок и поп бенд из Ливерпула. Комерцијално су најуспјешнија и критички најпризнатија постава у историји популарне музике, са укупно 1,1 милијарди продатих плоча. У многим изборима, слове и за најуспешнију рок-групу свих времена.

 

Ролингстонсиили, Ролинг Стоунс, такође популарно звани и Стонси (енгл. The Rolling Stones; rolling stone – у буквалном преводу „котрљајуће камење”) су енглеска рок група. Бенд је настао 1962. године у Лондону, а остао је активан све до данас.

Квин (енгл. Queen) је име за британску рок групу веома популарну 70-их, 80-их и 90-их година. Такође су веома запамћени по својим наступима, највише због изузетног односа певача Фредија Меркјурија са публиком. Продали су преко 300 милиона примерака у цијелом сијвету (албума, синглова и DVD видео издања), што их чини једним од најуспешнијих бендова икада. 

Пинк Флојд (енгл. Pink Floyd) енглески је рок бенд, основан 1965. године.  Својим иновативним стилом, виртуозношћу, филозофским текстовима, визуелним перформансом током концерата, иновативним изгледом омота плоча, својеврсном употребом електронике и квалитетном мелодиком и хармонијом бенд је обезбједио своје место у историји рока и својевремено се зацртао у сам врх светске музике.

 

Лед зепелин (енгл. Led Zeppelin) – британска рок група, једна од најуспјешнијих и најутицајнијих група у историји популарне музике. Група је основана 1968. и сматра се једним од пионира хард рока и хеви метала,
Металика (енгл. Metallica) је америчка хеви метал и треш метал група основана у октобру 1981. године у Лос Анђелесу (Калифорнија).

Задатак:

-Упознај се са најзначајнијим стиловима и представницима рок музике, прочитај у уџбенику, стр. 66 и 67.
-Направи своју листу с нумерама рок музике коју радо слушаш. Опиши својим ријечима особености које запажаш  у вези са музиком  и  извођењем  твојег омињеног пјевача или рок групе.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(25 ЧАС; 30.марта-03.априла 2020.)

Исходи учења:Током учења ученици ће бити способни да:  слушно препознају и разликују  музичко-сценски облик популарне музике; разумију и објасне особине модерног балета; повежу музички облик са најзначајнијим дјелима.

   МЈУЗИКЛ

Активности: Ученици слушају и гледају видео записе мјузикла; самостално  излажу  личне утиске и искуства везана за облик мјузикл; праве поређење:оперета- мјузикл; арија-сонг ; филм-мјузикл.

Мјузикл је посебан музичко-сценски облик у коме се драмска радња исказује говором, пјевањем и игром, најчешће у два чина. Либрета мјузикла су најчешће заснована на вриједним литерарним остварењима — књижевном тексту позоришних комада или романа. Музичке тачке  носе обиљежја забавне и џез музике, а неизоставан дио мјузикла је сонг.  

Мјузикл се јавља почетком XX вијека на Бродвеју, у Њујорку, али веома брзо постаје популаран широм свијета.  На то је посебно утицала филмска умјетност јер је велики број мјузикла добио филмске или телевизијске верзије.

У уџбенику,стр.69. прочитај о најзначајнијим мјузиклима, као и о поређењу оперете и мјузикла.

Мјузикл-филм: “Прича са западне стране”

Мјузикл-филм: ” Singin’ in the Rain”:

Мјузикл-филм: “Коса”

Мјузикл у позоришту :” Мама-миа”

На нашим просторима, најпознатије позориште у којем се изводе мјузикли је “Позориште на Теразијама”. Ево и фрагмената из њиховог извођења “Мама миа”:

Задатак: Погледај  један мјузикл- филм или снимак мјузикл- представе неког позоришта. Своје утиске опиши у свом домаћем задатку.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

 

06.04.2020.                           ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице,почиње емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу  сриједом, 4. час.

(26 час; 06.априла -10. априла 2020.)

Исходи учења :Током учења ученици ће бити способни да:  разумију и објасне улогу музике у филму; наведу основне карактеристике филмске  музике;упознају најзначајније ауторе и теме филмске музике.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:                             Филмска музика:

                                                                 -улога и елементи филмске музике.

                                                       – најзначајнији аутори и дјела филмске музике. 

Активности: Ученици слушају и гледају видео записе  примјера филмске музике; самостално уочавају и описују улогу и значај филмске музике за комплетан доживљај драмске радње приказане у филму; повезују карактер музике теме са атмосфером у филму.

__________________________

Филмска музика је једна од примијењених умјетности. Примијењена музика је она музика која се ствара као дио умјетничког пројекта у ком се спаја више умјетности, а обухвата музику за позориште, филм, радио и телевизију.

Музика је дио позоришта још од његових почетака у античкој грчкој трагедији. Позоришну музику су писали: Бетовен, Шуберт, Бизе, Менделсон и многи други. Чувени “Свадбени марш” Феликса Менделсона компонован је за Шекспиров комад “Сан љетње ноћи”. Послушај дио композиције и препознаћеш га као музику из многих филмова или тв серија:

 

Филм је од самом почетка био везан са музиком. У почетку, у вријеме нијемог филма, пројекције су биле праћене живим музичким извођењем, најчешће пијанисте или виолинисте. А онда када су отворене прве луксузне филмске дворане,  били су ангажовани читави састави који су свирали пажљиво одабрану музику, која би  била усклађена са радњом филма.

Задатак: О почецима музике за филм, прочитај у уџбенику, на стр. 70.

Чарли Чаплин је најзначајнији аутор и глумац нијемог филма. Обрати пажњу, колико музика “говори” и описује атмосферу у овој сцени:

 

Основна улога музике у нијемом филму је била илустративне природе, као и замјена за звучне ефекте. Међутим, кратке сцене нијемих филмова нису дозвољавале већи развој филмске музике. Појавом звучног филма, филмска музика се уздигла на виши  умјетнички ниво.  Музика на филму веома снажно дјелује на свијест и осјећања публике. Она може да спаја или да раздваја цјелине, да враћа у прошлост, да објасни израз на глумчевом лицу, да успори или убрза ток радње, да додијели драмским ситуацијама трагично, комично или било какво друго усмјерење. Композитор је аутор филма, заједно са сценаристом и редитељем .Посебно је важна сарадња између композитора и редитеља. Стил музике као и њен садржај зависе од мјеста радње, времена, ликова, ситуација, а постижу се комбинацијом различитих инструмената, као и одабиром одговарајућег жанра музике.

 Задатак:   Елементи филмске музике, уџбеник стр.71.

Музика у филму може бити и већ постојеће, остварено музичко дјело. За музику преузету из опуса неког композитора има много примера: Чарли Чаплин је у филму „Диктатор“ из 1940. године користио  увертиру из Вагнерове опере „Лоенгрин“. У филму „Златне кочије“ Жана Реноара користе се Вивалдијева „Годишња доба“, а Росинијева музика из опере „Севиљски берберин“ коришћена је у Фелинијевом „Осам и по“ из 1963. године.

У филму ” Одисеја у свемиру 2001” користи се композиција Р.Штрауса “Тако је говорио Заратустра”:

          

У филму “Рат и мир” по роману Л.Толстоја, из 2007.год. користи се композиција А.Хачатурјана-Велцер из свите “Маскараде”

 

Задатак: У уџбенику се упознај са најзначајнијим композиторима филмске музике.

Музика  у филму је најчешће намјенски компонована посебно за тај филм. У наставку можеш чути неке од најуспјешнијих тема и  филмова страних и домаћих композитора, као што су Енио Мориконе, Хенри Менсини, Нино Рота, Борислав Таминџић, Зоран Симјановић, Миливоје Марковић и др.

Е.Мориконе. Тема из филма “Добар, лош, зао”

 

Х.Мансини: Пинк Пантер

 

Н.Рота: Тема из филма “Кум”- инструментал и са текстом:

Тема из филма “Мост на ријеци Квај”

 

Тема  из “Пирати са Кариба”

З.Симјановић: Тема из филма “Национална класа”

М.Марковић: Тема из серије и филма “Отписани”

 

Задатак: Направи осврт на филмове или тв серије које си гледао/ла и  размисли о томе који ти је филм остао у сјећању управо због музике. Истражи како се зову композитори коју су писали ту музику и сазнај нешто о њиховом раду на филмској музици. Напиши краћи текст или презентацију о томе.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

20-24.априла  2020.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице, емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу  је предвиђено суботом. 

 

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

 

(28 час; 20-24.априла  2020.)

Исходи учења

Током учења ученици ће бити способни да:  покажу стечена знања из  музичке културе; повежу епоху и стил са најзначајнијим представницима; пове-жу музички облик  са најзначанијим дјелима и композиторима; 

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Променада кроз епохе и музичке стилове:

-средњи вијек

-ренесанса

-барок

-класицизам

-романтизам

-20. вијек

 

Активности:  слушају и гледају видео записе   типичних  примјера из литературе одређених муз.стилова;самостално  праве резиме  о развоју музике кроз силске епохе у облику табеларног приказа. 

_____________________________________

“Променада” – шта значи ова ријеч?

Променада  је у најширем значењу мјесто за шетњу, шеталише. Људи користе променаде у слободно вријеме за уживање у природи, дружење. По њима је кретање аутомобилима најчешће забрањено. Шеталишта се обично налазе уз обале ријеке, језера, и оне најдуже променаде, уз морску обалу.У већим градовима у  парковима. Једна од првих модерних променада је изграђена у Енглеској у 18. вијеку.

Ријеч потиче из француског језика (promener = шетати се.) Зато није ни чудо што се у племићким круговима из   19. вијека , када је нека племенита госпођа хтјела да се прошета, говорило да она жели  да направи променаду.

Сада се враћамо на данашњи наслов јер хоћемо да се прошетамо кроз вријеме, или како би то некада давно рекли, да направимо променаду  кроз музичке стилове.

У историји музике свака епоха је имала своје одређене карактеристике — свој стил, по којем се препознаје. А генијални ствараоци — композитори, пишући у духу времена, дали су својим дјелима и лични печат, тј. остварили и свој лични стил. Зато се каже да је стил у музици начин музичког мишљења неког доба или појединца у њему.

Музику двадесетог вијека и композиторе  импресионизма, експресионизма и нових стилова, упознали смо у току првог полугодиша, па су нам утисци још увијек свјежи. Зато ћемо се сада  подсјетити епоха које смо упознали у току 7. и 8. разреда.

 Кратак преглед  музичких епоха започећемо средњовјековном музиком.

Основне карактеристике музике средњег вијека су:

-Развијају се двије врсте музике: ДУХОВНА (црквена, музика за црквене потребе) и СВЈЕТОВНА (народна, музика намијењена свакодневном животу).

-постојање двије врсте црквеног пјевања – византијско пјевање и Грегоријански корал,

-развој вишегласне музике,

– развој музичких облика: мотет, литургија, миса, опело.

– развој нотног писма (неуме и линијски систем од 4 линије)

– Свјетовну музику  и инструменталну музику његовали су путујући музичари, који су најзаслужнији за очување народне музике. Називали су их жонглери, шпилмани, свирци итд., а они су се осим свирањем, бавили и пјевањем, играњем и циркуским вјештинама. Црква их је дуго прогањала, па су их називали ПУТУЈУЋИМ музичарима. 

Детаљније у уџбенику, стр.42

Ренесанса

У ренесанси (15. и 16. вијек) се јавља тежња да се стара умјетност (антика) прикаже у новом препорођеном руху (ријеч ренесанса значи препород) . То је вријеме када се штампају прве ноте (Јохан Гутенберг). Најзначајнији представници ренесансе су Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина и Орландо ди Ласо.

Детаљније у уџбенику, стр.43

Барок

У бароку (крај 16. и почетак 18. в.) први пут се снажно развила инструментална музика. Као што у сликарству и архитектури барокну умјетност карактеришу сјај и величина, мноштво украса и немирних, преплетених линија, контрасти свијетлог и тамног, тако се сличне одлике запажају и у музици те епохе: она је препуна орнамената (украса), једновремено звуче мелодијски самостални гласови (полифонија), контрасти ф и п су нагли (без крешенда и декрешенда), а ритам тече у сталном покрету (моторички ритам). Најзначајнији композитори барока су Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл, као и Клаудио Монтеверди, Антонио Вивалди, Жан Батист Лили, Дитрих Букстехуде и многи други. У Бароку су такође живјели градитељи гудачких инструмената: Амати, Гварнери и Страдивари.

Детаљније у уџбенику, стр.44

Класицизам

У класицизму (друга половина 18. и почетак 19. в.) преовлађује интелект над осећајношћу. Тешки и китњасти барок уступа мјесто класичарској лакоћи, јасноћи и правилности у мелодији, ритму и облику. Водећа мелодија се издваја од хармонске пратње. Најзначајнији представници музичког класицизма: Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен, од којих последњи већ умногоме наговештава романтизам.

Детаљније у уџбенику, стр.46.

Романтизам

У романтизму (19. вијек) преовлађују фантазија и осећајност, насупрот класицизму. Ствараоци пониру у себе, повлаче се у свијет маште, обраћају се легендарној прошлости, описују љепоте природе. Мелодија постаје шира, распјеванија, обојена хроматиком и динамичким контрастима.

 

Инструментални виртуозитет доживљава свој процват, те се пишу и многи концерти. Представници раног романтизма прве половине 19. в.  су Карл Марија фон Вебер, Франц Шуберт, Ђоакино Росини, Луис Шпор, Роберт Шуман, Фредерик Шопен, Феликс Менделсон.

У позном романтизму се композитори радо инспиришу за своја дјела садржајима из књижевности, ликовних умјетности или природе (тзв. програмска музика). У мелодији и хармонији има све више хроматике и дисонанци, као израз наглашене емотивности. Овом периоду припадају у Њемачкој Франц Лист, Рихард Вагнер, Јоханес Брамс, Антон Брукнер, Густав Малер, Макс Регер, Рихард Штраус, у Француској Хектор Берлиоз, Сезар Франк, у Италији (опера!) Ђузепе Верди, Ђакомо Пучини.

Грану романтизма чине и тзв. националне школе, прије свега руска (Михаил Глинка, Петар Илич Чајковски, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков, Александар Бородин) и чешка (Беџих Сметана, Антоњин Дворжак) али и Норвешки национални-романтизам (Едвард Григ и Јан Сибелиус), шпанска национална школа (Исак Албениз, Енрике Гранадос, Пабло де Сарасате) и Србија (Јосиф Маринковић, Стеван Стојановић Мокрањац итд). Ови композитори радо користе живописне елементе музичког фолклора свог народа. прожета кроз умјетничку праксу.

Детаљније у уџбенику, стр.48.

 

Горњи ред – Вивалди, Бах, Хендл, Моцарт, Бетовен; 

Други ред – Росини, Менделсон, Шопен, Вагнер, Верди; 

Трећи ред – Штраус, Брамс, Бизе, Чајковски, Дворжак; 

Доњи ред – Григ, Елгар, Рахмањинов, Гершвин, Хачатурјан.

 

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

04.05.-08.05.2020.

 

Утицај музике на психу

Музикотерапија

-ефекат слушања музике
-музика као терапеутско средство

Људски ум је још увијек једна велика непознаница. Међутим, захваљући преданом раду многих научника из разних крајева свијета, човјек полако открива разне невјероватне чињенице о мозгу и о томе како велики утицај на људски мозак има  слушање музике.

Иако се до скора сматрало да бржи ритмови у комбинацији са жестоким нотама подстичу агресивност код слушалаца, то није истина. Уствари, дешава се потпуно супротно. Ово је доказала група научника из Аустралије. Научници су проучавали повезаност бијеса са тврдим звуком и дошли до закључка да хард рок, хард кор, хеви метал, панк и други слични музички правци могу да дјелују умирујуће на особе којима су ово омиљени музички жанрови. Учесници у истраживању не само да су се осјећали смирено, него их је музика надахнула и инспирисала.

Сигурно сте се некада запитали зашто вам се јежи кожа док слушате вашу омиљену пјесму и чекате да крене њен рефрен. Одговор је веома једноставан: због допамина. Допамин је хормон који се ослобађа из мозга, а који, ако је количина која се лучи оптимална, утиче на добро расположење и подстиче емоције.Музика подстиче лучење ове драгоцјене супстанце, што недвосмислено доказује да је музика повезана са људским емоцијама  Позитивне, брзе и ритмичне пјесме буде у нама позитивне емоције и чине да имамо лијеп поглед на свијет.

Психолошка истраживања су показала да дјеца којима се пушта музика док су још у стомаку, након родјења брже напредују, имају бољу моторику и бољу координацију.  Резултати једног истраживања које је обухватило малишане узраста 3 и више година, показују да су дјеца која су већ почела да се музички образују и да уче да свирају било који музички инструмент имају развијеније способности слуха, али и моторике и рационалног размишљања.

Такође, њихове језичке способности су много развијеније, што укључује и јаке визуелне вјештине (разумијевање и анализа визуелних информација). Неки од примјера за то су: лакше уочавање веза, откривање сличности и разлика међу одређеним облицима или предметима и друго.

 Дакле, учење неког од инструмената, може вам значајно помоћи у развијању многих способности, а између осталог може и подстаћи способност учења!

Психологија и музика

Бројна су истраживања у психологији која се баве утицајем музике на људску психу.

Позната је изрека ’musica animae levamen’- музика је лијек за наше душе. Наука  описује различите начине којима се уз помоћ музике отклањају проблеми. Ту се може прочитати да слушање Бетовена помаже у лијечењу депресивних осећања, а да Бах умањује проблем са спавањем.

Најпознатији примјер исртаживања о позитивном дејству музике јесте чувени Моцарт ефекат који је откривен 1993. када је испитиван утицај слушња Моцартове музике на успјешност извођења неких задатака. Показало се да је слушање ове музике довело до повишења резултата на једном од задатака којима се мјери интелигенција.

Многи од нас не обављају ниједан тренинг, не слушајући неку музику или омиљену плејлисту коју носи са собом. Зашто нам толико прија музика док тренирамо? Док тренирамо, наше тијело након одређеног времена постаје веома уморно, стога нашем мозгу шаље сигнале да престанемо са тренингом и направимо паузу. То звучи и логично зар не? Слушајући музику, одвраћамо пажњу нашег мозга од умора, што нам помаже да превазиђеммо те сигнале и наставимо са тренингом.

Препорука- Линк за презентацију “Музичке занимљивости”

https://onedrive.live.com/view.aspx?resid=F07683472C70BDEF!1190&ithint=file%2cpptx&authkey=!AMiJ0X2_EDfvJDo

______________________________________________________________________________________________________________________________________________