МУЗИЧКА КУЛТУРА 7. РАЗРЕД

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ

Све вријеме трајања учења на даљину,  садржаји предвиђени годишњим планом рада за предмет Музичка култура биће доступни на “е-платформи  за учење- ОШ “Југославија”

У оквиру наставне јединице, постављени су и задаци. Задатке можете радити на начин који вам највише одговора.

• • • у свескама за Музичку културу, који ћете фотографисати и послати слику наставнику.
    • у виду “Power point”презентације

 Урађене задатке шаљете са јасно наведеним именом и презименом ,путем електронске поште на адресу коју ће вам прослиједити одјељенски сарјешина. Путем поште ћете добити повратне информације везане за домаће задатке и све потребне савјете. Задатке шаљете у термину када имате час по распореду учења на даљину:

  VII разред – УТОРАК: 1. повратне информације и потребни савјети -10:00 H – 12:00 H 

                                             2. слање домаћих задатака -17:00 H – 18:00 H

  ______________________________________________________________________

(24 час; 23-27. марта 2020.)

Исходи учења

Током учења ученици ће бити способни да: прошире знања о муз.облицима барока; слушно препознају и разликују најпознатија дјела најзначајнијих композитора барока.

 НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:       ФУГА ( Јохан Себастијан Бах: “Мала фуга “, g-moll)

Фуга (од лат. fuga = „бjекство“) је најразвијенији полифони облик инструменталне музике који се остварује низањем музичких имитација. Фуга започиње излагањем кратке и карактеристичне музичке теме у једном гласу. Затим се тема имитира кроз остале гласове  (регистре на инструменту). Назив је облик добио управо по томе што се стиче утисак да тема “бјежи” испред своје имитације, а онда и имитација “бјежи” испред следеће имитације…. Имитација се најчешће спроводи кроз три гласа  (трогласна фуга) или 4 гласа (четворогласна фуга).

Највећи мајстор компоновања фуга био је Јохан Себастијан Бах.

УЏБЕНИК СТР. 39.

У следећем примјеру послушај и погледај кретање тема и њихову имитацију: 

ЗАДАТАК:

После слушања  примјера одговори на следећа питања:

• • 1. Да ли је композиција полифона или хомофона?
    2. Да ли је ово трогласна или четворогласна фуга?
    3. Да ли се у композицији користе украси (трилери) и да ли је то особина барокне музике?

_______________________________________________________________________

(25 ЧАС; 30.марта-03.априла 2020.)

Исходи учења

Током учења ученици ће бити способни да: прошире знања о муз.облицима барока; слушно препознају и разликују најпознатија дјела најзначајнијих композитора барока.

 НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:  Георг Фридрих Хендл: “Музика за ватромет”- и  “Месија”-Алелуја 

(Свита  и Ораторијум)

Активности:Ученици слушају и гледају видео записе примјера вокално-инструменталне и инструменталне музике  композитора Г. Ф. Хендла; анализирају  слушане примјере; изражавају своје утиске о слушаним дјелу.

Свита (од француске ријечи suite, од  suivre = низати, ређати) је облик инструменталне музике, који се састоји од неколико самосталних ставова, најчешће плесног карактера. Плесови су различита типа, темпа и врсте такта, апотичу из различитих крајева Европе. Више о играма прочитај у уџбенику, стр.44.

Ораторијум (црквени лат. oratorium, простор за молитву, од лат. orare, молити се) је име за наративно-драмску музичку форму коју изводи више соло гласова, праћених хором и оркестром. Епског је карактера и садржи драмску радњу, али се , а разлику од опере, ораторијуми изводе у концертној, а не сценској форми. Радња се публици представља текстом и музиком, без глуме, костима и сценографије. 

Георг Фридрих Хендл, немачки композитор који се, поред Баха, сматра најзначајнијим композитором барока. Његова најпознатја и најзначајнија дела су, управо ораторијуми и оркестарске свите.  Међу свитама се издвајају двије, написане за извођење на отвореном –  „Музика на води”и„Музика за ватромет”.

„Музика на води” написана је на захтјев Краља Џорџа I, 1717. године, који је тражио концерт који ће се извести на реци Темзи. Послушајте један дио свите:

„Музика за краљевски ватромет“ је оркестарска свита, компонована на захтјев Краља Џорџа I,поводом прославе завршетка рата Аустријске Сукцесије и потписивања Ахенског мира. Премијера овог дела одржана је 1749. године у „Грин“ парку, у Лондону, и требало је да послужи  као пратња за краљевски ватромет.

Хендлово највеће дјело је Ораторијум “Месија”, који му је донио светску славу. Написан је на енглеском, по либрету Чарлса Джененса, и заснован је на библијским мотивима о рођењу, страдању и тријумфу Исуса. Постоји обичај да се за време извођења најчувенијег дела из овог ораторијума „Алелуја” стоји. Сматра се да је тај обичај кренуо од Лондонске премијере, на којој је, наводно, присуствовао Краљ Џорџ други и његово присуство је обавезивало све да стоје.

предлог за одмор – посјета сајту       https://smesnastranamuzike.wordpress.com/ 

_______________________________________________________________________

06.04.2020.                               ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице,починје емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу  четвртком, 4. час.

 (26 ЧАС; 06.априла- 10. априла 2020.)

Исходи учењаТоком учења ученици ће бити способни да: прошире знања о представницима  барока; слушно препознају и разликују најпознатија дјела  композитора  барока – Г.Ф.Хендла.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:                    -Георг Фридрих Хендл:  живот и стваралаштво

                                                            – “Културни Магазин”-радио емисија посвећена Г.Ф.Хендлу

Активности:     Ученици слушају аудио запис емисије о животу и  музици  композитора Г. Ф. Хендла; анализирају  слушане примјере; припремају извјештај  о занимљивости из живота и рада композитора које су резултат  истраживачког рада.

Георг Фридрих Хендл

Предходне седмице сте се упознали са неким од најљепших композиција Георга Фридриха Хендла. Сада ћемо сазнати и нешто више о животу и стваралаштву овог композитора.

Послушајте радио емисију “Културни магазин” која је посвећена Хендловом животу и стваралаштву.

ЗАДАТАК: Истражи занимљивости из живота и рада композитора Г.Ф.Хендла и напиши краћи текст  о томе.

______________________________________________________________________

(27. час;  13.април- 17. април 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: прошире знања о представницима  барока; слушно препознају и разликују најпознатија дјела  композитора  барока – Ј.С.Баха

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:                    

-Јохан Себастијан  Бах

 -живот и стваралаштво

-“Прелудијум и фуга бр2” 

 -“Ах што волим” из “Кантате о селу”

 -кантата

Активности:

Ученици слушају и гледају видео  записе музике  композитора Ј.С.Баха; анализирају  слушане примјере; припремају извјештај  о занимљивости из живота и рада композитора које су резултат  истраживачког рада.

ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ

Задатак: Научи из уџбеника, на стр. 46 и 47  о животу и стваралаштву Ј.С.Баха. Упознај се и са особинама облика фуга и кантата.

Послушајте неке од најпопуларнијих Бахвих дјела:

Токата и фуга у d-mollu

Пјесма „Ах, што волим” је дио композиције која се зове „Кантата о селу”.

 Ова композиција је по облику КАНТАТА. Кантата је композиција која се изводи пјевањем уз инструменталну пратњу. Састављена је из низа пјесама које су тематски повезане у једну целину. Кантата је назив добила од италијанске речи CANTARE, што значи пјевати.

Бадинери из оркестарске свите бр.2

Бадинери је француска игра која је била популарна у XVII и XVIII вијеку.Често је била у саставу свите.

ЗАДАТАК: Истражи занимљивости из живота и рада композитора Ј.С.Баха  и напиши краћи текст  о томе.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

20-24.априла  2020.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице, емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу  је предвиђено суботом. 

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(28  ЧАС; 20.априла- 24. априла 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: развијају слух и глас ; показују своја искуства везана за стечена знања из теорије музике;  разумију и користе нотно писмо; изражајно пјевају примјер из муз.литературе; прошире знање о музичком облику-кантата.  

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Ј.С.Бах:

“Ах,што волим“

нумера  из композиције“Канатат о селу”

-нотална обрада пјесме-

Активности: Ученици слушају и гледају видео записе примјера из литературе Ј.С.Баха; анализирају  нотни текст и пјевају примјер из литературе; самостално показују своја сазнања о облику кантата.

_________________________

Пјесма „Ах, што волим” је дио композиције која се зове „Кантата о селу”. Већ сте имали прилику да је чујете у извођењу сопрана уз оркестарску пратњу. То је оригинално извођење. Међутим, ова пјесма је данас изузетно популарна као умјетничка пјесма за дјецу.

Нотни и литерарни текст пјесме имате у уџбенику, стр. 47. Прије него што послушате ову пјесму, припремите уџбеник и пратите текст пјесме.

Послушајте двије верзије ове пјесме, у извођењу дјечијег хора:

Сада анализирај нотни текст и уради следеће задатке:

1. Препознај врсту такта, нотне вриједности, ознаку за темпо и ознаку за динамику.
2. Провјери да ли укомпозицији има предзнака- повисилца или снизилица.
3. Погледај последњи тон у пјесми и одреди да ли је пјесма у F-dur или d-moll љествици.
4. Именуј тонове у пјесми абецедом и солмизацијом.
5. Отпјевај пјесму солмизацијом уз тактирање.
6. Изражајно отпјевај пјесму, уз снимак инструменталне пратње.

Слиједи снимак упутства за свирање ове пјесме на блок флаути. Може ти помоћи за пјевање пјесме солмизацијом.  Ако код куће имаш неки инструмент, пробај да одсвираш ову пјесму.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(29  ЧАС; 27.априла- 30. априла 2020.)

Исходи учења  Током учења ученици ће бити способни да: разликују  врсте музике према намјени;  објасне основне особености музике за игру; се упознају са почецима,  развојем  и врстама плеса.; слушно препознају и разликују најпознатије игре и плесове   XVII  XVIII и  XIX вијека; уочавају утицај плеса на умјетничку музику.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Музика за игру:

-основне одлике

-Игре XVII  XVIII и  XIX в.

-менует,валцер, полка

-стилизоване игре.

Активности: Ученици  слушају и гледају видео записе различитих игара из  XVII  XVIII и  XIX вијека; изводе основне  кораке игара менует и валцер. самостално осмишљавају кореографије користећи основне кораке игара.

_________________________

Свако на свој начин доживљава музику за игру и плес.  То  и јесте једна од њених чари. Плес представља једну од најстаријих умјетности и прошла је кроз историју  различите промјене и облике.

Све је почело од првобитних магијских и ритуалних обреда, тако да је  настао из праплеса, као дио прачовјека. Прво је био примитиван и једноставан, али то није умањивало његов значај. Чињеница је да су  игра и плес настали  као људска потреба. Плес се изродио из људске суштине и бића, из једноставних ствари које су чиниле живот,  и преносио осећања, мишљења и потребу људи да се изразе.  

Касније, развојем људске цивилизације и свијести, плес је ишао путем напретка. Плесало се по селима, варошима, градовима,баловима, дворовима , дворанама… У цијелом свијету плесали су се окретни плесови, са различитим ритмовима. Стварањем нових корака, изучавањем музике, усложњавањем плесачких форми, плес је лагано добијао садашњи облик.

Задатак: Научи из уџбеника, на стр. 52 и 53, о развоју музике за игру до краја XIX вијека.

Свака игра или плес има препознатљив темпо, ритам и врсту такта.  У наставку, издвојићемо неке од најпопуларнијих плесова Европе од XVII  до  XIX вијека; 

Игре, народног поријекла, које су нашле мјесто у умјетничкој музици зову се

СТИЛИЗОВАНЕ ИГРЕ. Најпознатије су  МЕНУЕТ, ВАЛЦЕР и ПОЛКА.

Менует – Француска дворска игра 17. И 18.  вијека ( уџбеник, стр. 53)

Валцер је градска игра у такту 3/4. Назив је настао од њемачке ријечи walzen што значи котрљати, окретати се, клизити. Постоје две врсте валцера:

БЕЧКИ, који је бржа (54-60 тактова у минути) полетна игра:

ЕНГЛЕСКИ, који је спорији и лаганији (30 тактова у минути):

Валцер је највећу популарност доживио током 19. вијека захваљујући Јохану Штраусу млађем, уз чије валцере се у балским дворанама играло широм Европе. Најпознатији Штраусов валцер је

„На лијепом плавом Дунаву”.

Најљепше стилизоване валцере, који нису намијењени за игру, већ за слушање, писао ке пољски композитор Фредерик Шопен. Послушајте његов “Минутни валцер”

Полка је чешка народна игра у такту 2/4. назив је добила од чешке речи пулка што значи мала половина, а односи се на кратке полу-кораке који се користе у плесу. Поред Чешке ова игра присутна је и у Литванији, Пољској, Хрватској, Словенији, Њемачкој, Аустрији, Мађарској, Италији, Украјини, Белорусији, Русији и Словачкој.

Најзначајнији композитори полке су отац и син – Јохан Штраус старији и Јохан Штраус млађи. Уз њихове полке се, поред валцера, играло на баловима токо 19. вијека.

“Трич-трач полка”-Ј.Штрас млађи

Чувена полка је и она из опере Беджиха Сметане, „Продана невјеста”:

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(30  ЧАС; 04.маја- 08.маја 2020.)

Исходи учења:  Током учења ученици ће бити способни да разликују  врсте музике према намјени;  објасне основне особености музике за игру; слушно препознају и разликују најпознатије игре и плесове   XX вијека; уочавају утицај плеса на умјетничку музику.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Друштвене игре 20. вијека:

-Танго, ча-ча-ча

-Фокстрор,чарлстон, рокенрол

-стилизоване игре

(уџбеник, стр. 54)

Активности: Ученици  слушају и гледају видео записе различитих друштвених игара 20. вијека; самостално осмишљавају кореографије користећи основне кораке игара : ча-ча-ча и рокенрол.

_______________________

Највећи број друштвених игара 20.вијека су поријеклом из Шпаније и Јужне Америке. То су игре које су настале у народу и представљају традицију и музички фолклор ових земаља. Даљим развојем и стварањем нових корака, изучавањем музике, ове игре су добиле данашњи облик и постале популарне широм свијета.

Међу њима су најпопуларније игре: танго и ча-ча-ча.

Танго:

Танго у умјетничкој музици је највише користио аргентински  композитор Астор Пјацола.  Управо је овај музичар удахнуо нови живот тангу. Чувену, и данас често слушану композицију – „Либертанго” компоновао је седамдесетих година прошлог вијека.

ча-ча-ча

Многи популарни облици друштвених игара су настали под утицајем џез музике. Међу њима су игре: фокстрот, чарлстон и рокенрол:

фокстрот:

чарлстон:

https://youtu.be/TJ8Eti-iuLM

рокенрол

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(32  ЧАС; 11.маја- 15.маја 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: – развијају слух и глас и  изражајно  пјевају народну пјесму; проширују знања о народном музичком стваралаштву; уочавају утицај фолклора на умјетничку музику.                                          

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Из ЦрнеГоре:

“Чобанине лијепа ђевојко“

С.Булатовић:

“Чобанице,лијепа ђевојко“

-дуо гитара-

Активности: Ученици анализирају  нотни текст и пјевају примјер народног музичког стваралаштва; слушају и гледају видео записе традиционалног и силизованог извођења инспирисано традиционалном музиком и игром у композицијама црногорских композитора; сагледавају везу  између фолклора и умјетничке музике.

_______________________

Пјесма “Чобанине лијепа ђевојко“ је народна пјесма из Црне Горе. На предходном снимку чули сте је у изворном облику.

Нотни и литерарни текст пјесме имате у уџбенику, стр. 66 .

 Послушајте верзију ове пјесме у извођењу дјечијег хора “Звјездице”. Прије слушања, припремите уџбеник и пратите текст пјесме.

Веза  између фолклора и умјетничке музике је одувјек постојала . И највећи композитори у историји музике су инспирацију за своја дјела налазили у народним напјевима и ритмовима народних игара. Црногорски композитори и извођачи умјетничке музике врло често стварају  под  утицајем традиционалне музике.  Пјесма “Чобанине лијепа ђевојко“  једна је од најчешће стилизованих народних пјесама код нас. Јавља се и у вокално-инструменталној  и у инструменталној музици.

Ево неколико примјера различитих извођења:

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(33.  ЧАС; 18.маја- 22.маја 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: примјењују стечена знања о музици за игру; плешу уз музику за игру; слушно препознају игре.                                 

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Музика за игру

-ретроспектива-

Ученици:  слушају и гледају видео записе музике за игру и силизованих игара;  самостално  праве извјештаје о познавању  најпопуларније  музике за игру  у XVII XVIII  XIX и  XX  вијеку; изводе основне  кораке игара валцер, ча-ча-ча и рокенрол.

Послушај још једном видео записе  стилизованих игара XVII XVIII  XIX и друштвених игара  XX вијека. Прочитај и текстове који су повезани са њима, као и текстове у уџбенику из поглавља о музици за игру. Затим:

 ПРОВЈЕРИ НАУЧЕНО 

задатак

Одговори на следећа питања:

1. Шта је плес?
2. Напиши краћи текст о томе шта знаш о развоју плеса.
3. По чему је свака игра (плес) препознатљива?
4. Шта је стилизована игра?
5. Које су најпопуларније игре у XVII XVIII и XIX вијеку?
6. Опиши игру валцер и напиши шта знаш о тој игри.
7. У историји музике, Јохан Штраус је записан као “краљ валцера”, а Фредерик Шопен као “пјесник клавира”.Која је разлика између валцера које је писао композитор Ј.Штраус и оних које је писао Ф. Шопен?
8. Опиши игру полка и напиши у којим земљама је она дио музичког фолклора.
9. Које су најпопуларније игре XX вијека поријеклом из Шпаније и Јужне Америке?
10. Шта је „Либертанго”?
11. Наведи популарне игаре које су настале под утицајем џез музике, које ти познајеш.
12.  Опиши твоју омиљену игру или плес. 

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(34  ЧАС; 25.маја- 29..маја 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: – развијају слух и глас и  изражајно  пјевају народну пјесму; проширују знања о народном музичком стваралаштву; уочавају утицај фолклора на умјетничку и џез музику.                                                           

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Бока Которска:

“Славјо поје“

“Монтенегро џез свита”

-за солисте хор, оркестар и џез квартет-

Активности: Ученици анализирају  нотни текст и пјевају примјер народног музичког стваралаштва; слушају и гледају видео записе традиционалног и силизованог џез извођења народне мелодије; сагледавају везу  између фолклора и умјетничке и џез музике.

_____________________________________

Нотни и литерарни текст пјесме имате у уџбенику, стр. 65 .

Прије слушања, припремите уџбеник и пратите текст пјесме.

Пјесма “Славјо поје“ је народна пјесма из Црне Горе. На предходном снимку, чули  сте је у изворном облику. Овај начин пјевања је карактеристичан за Боку Которску, односно приморску област.

Пјесму изводи једна од најбољих клапа на Медитерану- клапа” Карампана”. Мушка клапа Карампана основана је 1980. године у Котору и дјеловала је до 2006. године под водством професора Николе Греговића. Клапа је добила име по старој опјеваној которској чесми.

Већи дио репертоара клапе састојао се од изворних и компонованих пјесама са мотивима из Боке Которске и залеђа. 1982. године снимила је ЛП плочу и аудио касету, а 20 година постојања обиљежен је издавањем  ЦД-а.  Клапа се седам пута такмичила на угледном фестивалу у Омишу, а 2003. на Фестивалу клапа у Перасту. Снимали су емисије за неколико телевизијских центара и наступала у више градова бивше Југославије и у иностранству.

Веза  између фолклора и умјетничке музике се може врло често чути и у дјелима савремене музике-џез, поп, рок и осталих жанрова. Пјесма “Славјо поје“  је једна од најчешће стилизованих народних пјесама. Ево примјера стилизованог џез извођења ове пјесме.

“Монтенегро џез свита”-за солисте хор, оркестар и џез квартет-

Ријечи аутора:  Ово је трећи  став  Црногорске Џез свите .  Написао сам  композицију засновану на црногорској народној музици за хор, гудачки ансамбл и џез квартет. Стјепко Гут је свирао трубу Ехуд Асхерие-клавир, Том Мелито-бубањ  и Пат О Леари -Бас (аранжер). Зоја Ђуровић је дириговала хором, а Ирена Вуковић дириговала Гудачком ансамблу. Овај концерт сниман је у Култирном центру  у Подгорици, Црна Гора  21. јуна 2009. Свако је урадио сјајан посао с обзиром на количину времена дозвољеног за пробу.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________