VI RAZRED – Muzička kultura

МУЗИЧКА КУЛТУРА 6. РАЗРЕД

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ

Све вријеме трајања учења на даљину, садржаји предвиђени годишњим планом рада за предмет Музичка култура биће доступни на “е-платформи за учење- ОШ “Југославија”

У оквиру наставне јединице, постављени су и задаци. Задатке можете радити на начин који вам највише одговора.

у свескама за Музичку културу, који ћете фотографисати и послати слику наставнику.
у виду “Power point”презентације

Урађене задатке шаљете са јасно наведеним именом и презименом ,путем електронске поште на адресу коју ће вам прослиједити одјељенски сарјешина. Путем поште ћете добити повратне информације везане за домаће задатке и све потребне савјете. Задатке шаљете у термину када имате час по распореду учења на даљину:

VI разред – УТОРАК: 1. потребни савјети и повратне информације 09:00 H – 10:00 H

2.слање домаћих задатака: 16:00 H – 17:00 H

_______________________________________________________________________

(24. час; 23-27. марта 2020.)

Исходи учења
– Током учења ученици ће бити способни да: доживљајно и аналитички слушају музику; визуелно и слушно препознају инструменте са клавијаруром.

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА -хармоника-

Активности:-ученици путем видео снимка слушају и гледају примјере извођења хармонике у различитим врстама музике. Активним слушањем препознају и уочавају основне особине тона и извођачко-техничке могућности хармонике. Ученици опонашају правилно држање инструмента и улогу сваке руке у производњи тона. Уочава особине тона хармонике.

___________________________

Послушајте и погледајте примјере извођења на хармоници у различитим врстама музике. Обратите пажњу на основне особине тона и извођачко-техничке могућности хармонике, правилно држање инструмента и улогу сваке руке у производњи тона.

Задатак:
1.О грађи и врстама хармонике, прочитај у уџбенику, стр. 53 и 54.
2. Одговори на питања на страни 54.

класика на хармоници:

Клавирска хармоника- трио

хармоника дугметара

џез хармоника

народна музика

Усна хармоника

_________________________________________________________________________________________________

(25. ЧАС; 30.марта-03.априла 2020.)

Исходи учења

Током учења ученици ће бити способни да: прошире знања из основа теорије музике; препознају и објасне ритмичку појаву-триола;слушају и пјевају примјере за триолу; развијају слух и глас .

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

-Триола

-М.Равел: “Болеро”

Активности: Ученици слушају и слушају и гледају видео записе везане за триолу. Слушају примјер из литературе са изражајним ритмичким пулсом у триолама.

_________________________________

Прије него што се упознамо са триолом, погледајте видео час да би на брз начин обновили ноте по трајању:

Ако се једна нотна вриједност подијели на три једнака дијела (умјесто на два), добија се триола . За триолу кажемо да спада у неправилне тонске групе, јер настаје подјелом нотне вриједности на 3 дијела, а не на пола, као што је у правилној подјели. Триола се означава бројем 3, на следеће начине: Триола се бележи :

без ичега

или луком:

или четвртастом положеном заградом:

Ево примјера за триолу у такту 4/4 (четри четвртине):

Једно од вјероватно најизвођенијих дела у свијету је оркестарска композиција “Болеро”. Њу је написао француски композитор Морис Равел, инсирисан ритмом и полетношћу популарног плеса који води поријекло из Шпаније. “Болеро” је брзо је доживео планетарни успех, иако се мелодија понавља у непромењеном лаганом ритму. “Имамо обичај да кажемо да се у свету на сваких десет минута изводи Болеро. Пошто то дело траје 17 минута, то значи да се стално слуша у свијету”, изјавио је Франс пресу Лоран Петижирар, композитор и председник француског Удружења аутора, а поводом тога што је Равелов Болеро 2016. године проглашен јавним културним добром Француске.

Док слушаш композицију обрати пажњу на изражени ритмички пулс и триолама у пратњи.

_______________________________________________________________________

06.04.2020. ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице,почиње емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу четвртком, 4. час.

(26 ЧАС; 06. априла-10.априла 2020.)

Исходи учења: Током учења ученици ће бити способни да: доживљајно и аналитички слушају музику разумију и објасне карактеристике вокалне музике; визуелно и слушно препознају инструменталне саставе; визуелно и слушно препознају врсте оркестара.

наставна јединица: –Инструментална музика (солистичка, камерна и оркестарска);

-извођачки састави

Активности: Ученици слушају и слушају и гледају видео записе везане инструменталну музику, инструменталне камерне саставе и оркестре; именују и препознају инструменте, камерне саставе и оркестре; разумију улогу и знаћај диригента.

________________________________

У току четвртог, петог и шестог разреда ,упознали све породице инструменрумената који се данас употребљавају у уметничкој музици. Постоје три главне групе: жичани, дувачки и ударачки (удараљке). Жичани, према начину произвођења тона, дијеле се на: гудачке (виолина, виола, виолончело, контрабас) и трзалачке (харфа, гитара, мандолина и др).

Дувачки се дијеле на: дрвене (пиколо, флаута, кларинет, обоа, фагот и др.) и лимене (хорна, труба, тромбон, туба и др).

Ударачки могу бити одређене висине звука (тимпан, ксилофон, металофон, звоничићи, звона и др.) или неодређене висине звука (велики бубањ, добош, чинеле, там-там, гонг и др.)

Специјалним комбинованим врстама припадају клавир, оргуље, чембало.

Инструментална музика је општи назив за сваку врсту музике створене, односно компоноване, за извођење на неком музичком инструменту или на више инструмената. (инструментални састав)

Инструментална музика може бити солистичка тј, може се изводити појединачно – солистички на неком инструменату. Када чујемо неког да одлично свира неки инструмент ,да је достигао савршенство и то посебно у техници извођења, тако да “ оставља без даха” слушаоце, за таквог извођача кажемо да је виртуоз. Назив виртоуз потиче од латинске ријечи “virtue”, што значи савршенство или вјештина.Један од највећих виртоуза на клавиру је руски пијаниста Евгеније Кисин:

Црногорски виолиниста Роман Симовић је један од најзначајнијих виолиниста у свијету:

Инструментална музика може бити камерна. Камерна музика (енгл. chamber music, итал. musica da camera) је умјетничка музика коју изводи група музичара са мањим бројем инструмената (од 2-20 извођача). Назив је добила од италијанске ријечи camera = соба, јер је у прошлости била намијењена за мањи простор и ужи круг слушалаца са интимном атмосфером дома. И у данашње време, извођење камерне музике прешло из домова у концертне дворане.

Према броју извођача камерни састав се зове; дуо, трио, квартет, квинтет, октет, секстет, септет, октет итд.

Ако желимо нагласити који инструменти учествију, онда се каже гудачки дуо, гудачки трио, гудачки квартет итд. Ако учествују дувачки инструменти, каже се дувачки трио, дувачки квартет, дувачки квинтет итд.Ако поред гудачких инструмената учествује и клавир, за такав ансамбл се каже клавирски трио, клавирски квартет, клавирски квинтет итд.

Задатак: обрати пажњу на називе камерних састава на фотографији и препознај инструменте у њима.

Duo gitara Srđan Bulatović i Darko Nikčević - Vijesti.me Академски ансамбл Трио ATTACCA! – Галерија слика Сава Шумановић Gudački kvartet – Svetina muzička vežbaonica

дуо клавирски трио гудачки квартет Основне карактеристике камерне музике су:

-Равноправност свих извођача и њихових дионица. Свако истицање појединог учесника нарушава камерну атмосферу, јер доминација једне дионице је одлика солистичке музике.

-Камерни стил музицирања одликује топао и мек звук, са много изражајности и лирике.

Оркестар је назив за мању или већу групу инструменталиста која заједнички изводе музичко дјело. Сам назив потиче од грчке речи ορχηστρα (оркестра), којом се означавао простор између сцене и гледалишта у позоришту, гдје су музичари и плесачи наступали у античким трагедијама и комедијама. Према инструментима од којих је састављен, оркестар може бити:

гудачки – састоји се само од гудачких инструмената.
дувачки – састоји се од дувачких инструмената.
камерни оркестар – у ком са гудачима свира и мањи бој дувача (чине га око 50 извођача)
војни – састоји се претежно од дувача. Да би се истакао ритам, додају му се удараљке (добош, бубањ, чинеле идр.)

Muzički centar Crne Gore | Crnogorski-simfonijski orkestar

Црногорски симфонијски оркестар

симфонијски или велики- састоји се од гудачких инструмената, којих је по броју највише и који чине подлогу симфонијског оркестра, затим од дрвених дувачких инструмената , од лимених дувачких инструмената и удараљки. Поред њих, у оркестру се некада налазе и харфа, клавир, хармоника ,чембало. Симфонијски оркестар обично у саставу има преко 80 чланова, у неким случајевима и изнад стотину. Филхармонија (на грчком значи „љубав према музици“) је други назив за велики симфонијски оркестар. Када се у граду догоди да постоје два оркестра, један се назива филхармонија, а други назива симфонијски оркестар или обрнуто. То се у суштини ради само због препознавања. Такав је случај нпр. у Лондону, гдје постоје “Лондонски симфонијски оркестар” и “Лондонска филхармонија”.

Послушајте један одломак са концерта филхармоније:

Поред горе поменутих оркестара, могу се наћи и друге варијанте оркестара, као што су:

Забавни оркестар и Џез оркестар (Jazz-band) – већи или мањи сатав са обавезним инструментом за истицање ритма. Тамбурашки оркестар – оркестар сатављен од тамбура разних величина и облика.Оркестар хармоника – оркестар сатављен од хармоника различитих величина и облика. Народни оркестар – оркестар који може бити различитог састава, манијењен извођенју композиција народне музике.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(27 час; 13. април-17.април 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: доживљајно и аналитички слушају музику ;разумију и објасне основне карактеристике умјетничке музике; уочавају основне елементе умјетничке музике;самостално исказују свој музички доживљај кроз ликовни или литерарни рад.

наставна јединица:

-Умјетничка музика

Е.Григ: “Јутро”

Активности: Ученици слушају примјере умјетничке музике; активним слушањем уочавају основне елементе умјетничке музике; анализирају музичко-изражајне елементе који стварају емоцијалнан ефекат и одређено расположење; повезују карактер музике са изражајним елементима; самостално креирају ликовни или литерарни рад.

_________________________________

Умјетничка музика је облик умјетничког изражавања. Она је резултат талента, креативности, надахнућа и музичког знања умјетника који ствара, и оног који на сцени изводи музичко дјело. Умјетничка музика је она којој се посвећује више труда у самом процесу њеног стварања, више се вреднује у умјетничком смислу и изводе је школовани извођачи– уметници. Чак и сам чин одласка на концерт умјетничке музике је свечан, озбиљан, захтијева посебну гардеробу и посебне манире.

Задатак: Прочитај у уџбенику на стр. 56 текст о умјетничкој музици.

Класична музика! Озбиљна музика! Умјетничка музика! Којим све то називима ословљавамо “ову” врсту музике? Који назив је исправан и гдје гријешимо? Све су то питања на која ћемо покушати дати одговоре.

Класична музика је појам којим се жели истаћи разликовање умјетничке од музике коју означавамо као народну, забавну, комерцијалну музику. Међутим, изразом класична музика стављамо границу на период од око 120 година, од времена када је стварао Бах до Бетовена, од 17. до 19. вијека. Умјетничка музика постоји и прије Баха и после Бетовена. Зато овај израз није одговарајући.

Ако говоримо о озбиљној музици, прво питање које себи постављамо јесте – Шта је неозбиљна музика? Такође, можде је зову “озбиљна” јер се за одлазак на концерт треба обући пристојно, озбиљно и понашати се културно. Појам озбиљна и није баш примјенљив.

И на крају долазимо до онога термина који већ јесмо употријебили и који јесте правилан, а то је УМЈЕТНИЧКА МУЗИКА. Свјесни смо да ову врсту музике пишу и изводе људи који јесу уметници.

Задатак: Послушај неколико пута композицију норвешког композитора Едварда Грига са насловом “Јутро”. Активним слушањем, повежи наслов са атмосфером у композицији. Закључи каквим темпом, динамиком, ритмом, мелодијом и којим инструментима се служи композитор у овој оркестарској композицији да опише свитање . Под утиском ове композиције осмисли и уради ликовни или литерарни рад.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

20.-24.априла 2020.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ:

Од ове седмице, емитовање часова Музичке културе на ТВ каналу је предвиђено суботом.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

( 28 час; 20. априла-24.априла 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: изражајно пјевају пјесму и развијају слух и глас; показују своја искуства везана за стечена знања из теорије музике; разумију и користе нотно писмо.

наставна јединица:

Умјетничка дјечија пјесма из Финске: “Прољеће у шуми”

-нотална обрада пјесме-

Активности Ученици слушају звучни запис пјесме коју уче да пјевају; анализирају нотни текст пјесме; именују тонове у пјесми- абецедом и солмизацијом; изводе пјесму “парлато” и солмизацијом; тактирају тродјелни такт; изражајно пјевају умјетничку пјесму.

_________________________________

Једна од најпопуларнијих и најљепших умјетничких пјесама за дјецу је пјесма“Пролеће у шуми”. Ово је пјесма коју су и ваши родитељи вољели у дјетињству и која их враћа у школске дане. Пјесма нам стиже из Финске, а слушајући њену мелодију осјетићете се као да сте усред шуме, ушушкани међу лишћем и окружени љуљушкањем грана, цвркутом птица и жубором потока…

Нотни и литерарни текст пјесме имате у уџбенику, стр. 76 и 78. Прије него што послушате ову пјесму, припремите уџбеник и пратите текст пјесме.

Сада анализирај нотни текст и уради следеће задатке:

Препознај врсту такта, нотне вриједности, ознаку за темпо и ознаку за динамику.
Провјери да ли у композицији има предзнака (повисилца или снизилица).
Погледај последњи тон у пјесми и одреди да ли је пјесма у F-dur или d-moll љествици.
Именуј тонове у пјесми абецедом и солмизацијом.
Отпјевај пјесму солмизацијом уз тактирање.
Изражајно отпјевај пјесму, уз снимак инструменталне пратње на клавиру.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(29 ЧАС; 27. априла-30.априла 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: слушају и гледају видео запис о муз. инструмментима на енглеском језику; слушно и визуелно препознају инструменте симфонијског оркестра; примијене предузетничко учење у оквиру међупредметне наставе :Музичка култура-Енглески језик; именују муз. инструменте на енглеском језику; стичу нова искуства везана за знања из Музичке културе и Енглеског језика.

наставна јединица:

“Kids vocabulary”:

– Musical Instruments – Orchestra instruments

– English educational video

“Речник за дјецу”

-Музички инструменти-

-Оркестарски инструменти-

Едукативни видео на енглеском језику

Активности Ученици: слушају и гледају видео запис о муз. инструмментима на енглеском језику; анализирају текст на енглеском и преводе на матерњи језик; именују муз. инструментеи занимања на енглеском језику;

_________________________________

За последњи час на даљину у мјесецу априлу, представљам вам један видео на енглеском језику, у ком можете да примијените учење из два предмета-Енглески језик и Музичка култура.

На снимку ћете чути и видјети инструменте симфонијског оркестра, о ком смо недавно учили. Моћи ћете да утврдите знање о њиховом изгледу, начину добијања тона, и боји тона. Али овога пута имате и прилику да за сваки инструмент чујете како се изговара и видите како се пише на енглеском језику. Поред тога, можете сазнати и како се на енглеском кажу и занимања музичара.

На примјер: Виолина- виолиниста. Она је виолиниста. Тиме ћете примијенити и знање употребе глагола “to be” , односно “бити”, који сте учили на часовима Енглеског језика.

Овај час није замишљен тако да вам наставник Енглеског језика или Музичке културе задаје домаћи задатак који треба да пишете. Овај час је замишљен као један ИЗАЗОВ– колико можете да научите нових ријечи на енглеском, а при том да проширите знања и музичке културе.

Овдје ви себи дајете домаћи задатак. И не постоји одређени рок за тај задатак. Кад год имате времена, погледајте поново видео и научите још нешто.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(30 ЧАС; 04.маја-08. маја 2020.)

Исходи учења:Током учења ученици ће бити способни да: слушно и визуелно препознају, опишу и разликују дјелове у опери;Објасне особине и настанак опере; објасне улогу свих учесника извођењу опере ;

наставна јединица:

Опера

-солисти,хор, оркестар

-дјелови опере

Активности : Ученици слушају и гледају видео запис одломака опера. Упознају се са настанком опере, њеним особинама и дјеловима

_________________________________

OПЕРА

(уџбеник, стр. 58-60)

ШТА ЈЕ ОПЕРА?

Опера је музичко-сценски, вокално-инструментални облик у коме се драмска радња изводи пјевањем, свирањем, играњем и глумом.

Музички облик је зато што се изводи музичким елементима.

Сценски облик је зато што има драмску радњу и у њој се глуми.

Вокални облик је зато што се у њој пјева.

Инструментални облик је зато што се у њој свира.

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОПЕРА?

Опера је настала у Италији, у Фиренци, 1594. године. Композитор прве опере је ЈАКОПО ПЕРИ, а она се звала „ДАФНЕ”. Настала је са идејом да оживи антички музичко-драмски облик који се зове ГРЧКА ТРАГЕДИЈА. У почетку су му дали име ”OPERA PER MUSICA” што у преводу значи „музичко дјело”. Касније је овај израз скраћен, па је остало само ОПЕРА, како је остало до данашњег дана.

ИЗВОЂАЧИ И ДЈЕЛОВИ ОПЕРЕ

Извођачи опере су соло-пјевачи, хорски пјевачи, балетски играчи и свирачи симфонијског оркестра. Глумаца као извођача нема зато што се глумом баве сви извођачи који се налазе на позорници (соло-пјевачи, оперски пјевачи и балетски играчи).

Пошто је опера слична класичним драмским дјелима (позоришним представама), она се по својој облику, такође, састоји од чинова, којих може да буде 3-4. Чинови се састоје од сцена, а сцене се састоје од слика.

У зависности од извођача опера се изводи на различите начине и зато се састоји од разноврсних извођачких дјелова:

АРИЈА – дио кога изводи соло-пјевач сам пјевајући.

У опери се још могу срести ДИЈАЛОГ (два соло-пјевача певају наизменично), ДУЕТ (два соло-пјевача пјевају истовремено), ТРИО (три соло-пјевача пјевају истовремено), КВАРТЕТ (четири соло-пјевача пјевају истовремено), КВИНТЕТ (пет соло-пјевача певају истовремено)…

РЕЧИТАТИВ – дио кога изводи соло-певач сам изговарајући текст уз музику

Ево примјера из опере “Чаробна фрула”, композитора В.А.Маоцарта гдје можете чути дијалог, трио и квинтет:

ХОРСКА НУМЕРА – дио кога изводи хор уз инструменталну пратњу.

БАЛЕТСКА НУМЕРА – дио кога изводе балетски играчи.

Ево преимјера за ХОР И БАЛЕТ из опере „Кнез Игор” композитора Александра Бородина:

Главни извођачи опере су соло-пјевачи. Они изводе све главне и споредне појединачне улоге.

Приликом стварања опере, композитори су се углавном придржавали правила, да млађим ликовима компонују мелодије за више гласове (сопран, мецосопран, тенор), а за старије ликове ниже мелодије за бас, баритон или алт. Хор и балет у свакој опери имају улогу народа, заједнице и изражавају колективну емоцију, мишљење и жеље.

Најпознатији оперски певачи свих времена су:

ОПЕРСКЕ КУЋЕ

Опере се изводе у специјализованим установама које су у потпуности опремљене за то – ОПЕРСКИМ КУЋАМА. Свака оперска кућа мора испод позорнице да има дио за оркестар.

Ево неких од најбољих и најљепших оперских кућа у свијету:

Миланска скала

Гранд опера у Паризу

Ковент Гарден оперска кућа у Лондону:

Бечка државна опера

Сиднејска опера

Баљшој опера у Москви

Зграда опере у Љубљани

На нашим просторима нема оперских кућа, већ се опере изводе у позориштима која су прилагођена за оперска извођења. Међу њима једно од најстаријих је Народно позориште у Београду:

СТВАРАЊЕ ОПЕРЕ

Најзначајнија особа у стварању једне опере је композитор. Он се бави компоновањем (стварањем музике). Да би кренуо за осмишљавањем музике мора да има припремљен текст опере, тј. ЛИБРЕТО. То је литерарно прерађени текст за оперу, а особа која то обавља је ЛИБРЕТИСТ, по занимању најчешће књижевник.

Стварање и припремање опере за извођење биће тема следећег часа.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(32 ЧАС; 11.маја-15. маја 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: слушно и визуелно препознају, опишу и разликују дјелове у опери; објасне улогу свих учесника у стварању и извођењу опере

наставна јединица

Опера

-стварање и припремање опере за извођење –

-композитор, либретиста, кореограф,сценограф, костимограф,режисер

_________________________________

СТВАРАЊЕ ОПЕРЕ

У стварању једне опере најзначајнији умјетник је композитор. Али за почетак његовог рада је потребно да је написан текст опере-либрето (превод са италијанског- „мала књига“). Либрета за већину опера су писали књижевници- либретисти. Неки композитори ,напр. Рихард Вагнер, написали су своја либрета. Други су радили у тијесној сарадњи са својим либретистима, нпр. В.А. Моцарт с Лорензом да Понтеом.

Либрето, може бити специјално написан за оперу, мада се чешће обрађује постојеће драмско дјело, прилагођено захтјевима музике – прије свега скраћено, јер пјевани текст траје знатно дуже од говореног. Може се писати на основу романа, приповјетке, новеле…Често је тема опере народна бајка, легенда или прича из митологије, као и неки историјски догађај или историјска личност.

Колико је времена потребно да композитор осмисли музику за оперу зависи од много околности: инспирације композитора, његове маште, времена, других обавеза… У историји музике има примјера да су композитори стварали опере за 15-так дана, али и оних који су се писали по 20 година.

Kада се заврши писање опере сви написани дјелови се спајају у заједнички нотни запис који се зове ПАРТИТУРА. То је огромна књига у којој једна страна представља само један ред нотног записа кога сачињава читав низ линијских ситема за сваког извођача посебно- од свих оперских пјевача до сваког инструмента у оркестру.

НАЈПОЗАНТИЈИ ОПЕРСКИ КОМПОЗИТОРИ И ЊИХОВЕ ОПЕРЕ

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ ( „Травијата”, „Трубадур”, „Риголето”, „Набуко”, „Аида”), ЂОАКИНО РОСИНИ(„Севиљски берберин, „Виљем Тел”) ЂАКОМО ПУЧИНИ:( „Тоска”, „Боеми”) ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ („Фигарова женидба”, „Чаробна фрула”) ЖОРЖ БИЗЕ( „Кармен”)…

ПРИПРЕМАЊЕ ОПЕРЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ

Свака оперска кућа прави репертоар опера које ће се те сезоне (сезона почиње у октобру) припремати. Припремање опере за извођење није нимало лако. Одређују се двије најбитније особе за припрему сваке нове опере, а то су ДИРИГЕНТ и РЕДИТЕЉ. Њих двојица, заједничким снагама, анализирају оперу коју су добили за припрему и осмишљавају њен изглед. Након подјела улога извођачима, прелази се на припрему.

Диригент припрема све музичке дјелове, а редитељ све глумачке и остале делове опере.

Диригент редовно одржава пробе са свим пјевачима и хором , уз помоћ КОРЕПЕТИТОРА (музичар који прати на клавиру пјевање извођача), као и пробе са сваком групом инструмената у оркестру посебно. Затим прелази на групне пробе, а затим и на заједничке пробе.

Истовремено,балет увјежбава играчки дио, такође уз помоћ корепетитора . КОРЕОГРАФ је балетски умјетник који осмишљава балетску игру. Кореограф ради и са пјевачима око дјелова када они треба да се крећу по сцени или чак и играју.

За све то вријеме редитељ износи своје идеје КОСТИМОГРАФУ и СЦЕНОГРАФУ. Костимограф и сценограф су ликовни умјетници који, у складу са тим идејама, осмишљавају и праве нацрте за костимиме за извођаче и за изглед сцене.

Ријетко када се праве нови костими за све извођаче, већ најчешће за главне ликове. За хор и споредне ликове користе се костими које свака оперска кућа има већ у својој гардероби и који се по потреби преправљају. Израдом костима бави се велики број људи и то кројачи, обућари, власуљари (праве перике), фризери, шминкери.

Када је израда сцене у питању, нацрти морају да буду прецизни и добро осмишљени да би се сценографија у одређеном тренутку склонила са сцене што је брже и лакше могуће, а друга сценографија поставила. У изради сценографије укључени су столари, молери, електричари, кројачи, људи који се баве специјалним ефектима…

Када се све припреми и увјежба долази се до ГЕНЕРАЛНЕ ПРОБЕ, након које слиједи прво извођење које се зове ПРЕМИЈЕРА. Свако следеће извођење опере се зове РЕПРИЗА.

Током самог извођења јако битну улогу имају ШАПТАЧ (који помаже пјевачима у случају да забораве текст) и ИНСПИЦИЈЕНТ ( који је уз сарадњу својих помоћника задужен за сва дешавања иза сцене – да извођачи на вријеме изађу на сцену, да се промијени сценографија, да се спусти или подигне завјеса на вријеме, да се упале, пригуше или угасе свјетла, да се пусте специјални ефекти у одговарајућем тренутку…)

Опера представља велики умјетнички пројекат у ком учествује стотине умјетника и људи других професија. Захваљујући њиховом вишемјесечном раду на припреми, публика може да ужива у изузетном умјетничком догађају какав је извођење опере.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(33 ЧАС; 18.маја-22. маја 2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: -слушно и визуелно препознају и опишу балет; објасне улогу свих учесника у стварању и извођењу балета.

наставна јединица

-Балет

Ученици: слушају и гледају видео записе одломака балета.

Балет (ballet) је музичко-сценско дјело у коме се драмска радња изводи игром (без текста и пјевања). Назив је настао од италијанске ријечи ballare (играти). Поред игре значајни елементи балета су пантомима (покрети тијела) и мимика (изрази лица).

Појавио се у Француској као саставни дио опере током XVII и XVIII вијека, а тек у XIX вијеку постаје састално музичко дјело. У почетку су француски композитори и играчи били они који су допринијели развоју балета, али касније вођство преузимају Руси и на том мјесту остају до данашњег дана.

Одсуство текста ( пјевања или говора) на сцени, разлог је што је музика у балетима много упечатљивија од оне у операма, јер је она тумач радње. У балету су музика и покрет “они који говоре” и које публика разумије. Зато најважнију улогу имају композитор– пише музику за балет, кореограф – балетски умјетник која осмишљава балетску игру.

Кореографија није унапријед одређена за сваки балет, већ се она сваки пут изнова осмишљава када год се тај балет припрема.

Либрето балета ( драмска радња) најчешће се заснива на бајкама, легендама и митовима, са пуно нестварних догађаја, чаробних ликова са натприродним моћима ( виле, чаробњаци, змајеви) раскошним костимима и фантастичном сценом.

Костими су јако битни у балету и морају да се уклопе у драмску радњу, али морају и технички да буду осмишљени да играчима не би сметали приликом игре. Код жена је честа бијела боја костима. (отуда и други назив за класични балет “бијели балет”) Поред костима, битна је и шминка, која мора да буде изузетно јака да би публика уочила изразе лица (мимику) и разумјела тренутно дешавање на сцени.

И у припреми за извођење балета своје улоге имају: диригент (припрема све оркестарске дјелове) кореограф ( припрема балетску игру) костимограф и сценограф( осмишљавају и праве нацрте за костимиме за извођаче и за изглед сцене), кројачи, обућари, власуљари фризери, шминкери (израда костима ), столари, молери, електричари, људи који се баве специјалним ефектима (израда сценографије) и инспицијент (задужен за сва дешавања иза сцене – да извођачи на вријеме изађу на сцену, да се промијени сценографија, да се спусти или подигне завјеса на вријеме, да се упале, пригуше или угасе свјетла, да се пусте специјални ефекти у одговарајућем тренутку…)

Термини у балету

Примабалерина апсолута – највише звање за интерпретаторку класичног балета, додијљено неколико пута у историји балетске умјетности.

Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) – најквалитетнији извођачи трупе, који играју најзначајније улоге.

Солиста – балетски умјетник који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке дионице (нумере).

Ансамбл (мушки и женски) – балетски играчи који играју заједницке сцене, без појединачних дионица.

Кореографија – играчка умјетност у цјелини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација (група плесача)

Дивертисман – концертни програм састављен од игара различитиг по жанру и карактеру.

Балетски играчи морају редовно да одржавају кондицију и гипкост, попут гимнастичара или клизача умјетничког клизања. Због тога је њихов професионални, играчки стаж краћи у односу на друга занимања, па већ на половини своје каријере престају са играњем и прелазе у балетске педагоге, кореографе…

Игра на прстима (која је прва асоцијација на балет) уведена је у балет тек почетком XX вијека и то је урадила америчка балерина Исидора Данкан. Овакву игру омогућава специјална обућа, балетанке (балетске патике) које на врховима прстију имају ојачање.

Најзначајнији балетски играчи свих времена су: Ана Павлова,Маја Плисецка, Маргот Фонтејн, Рудолф Нурејев, Исидора Данкан, Михаил Баршњиков, Лидија Пилипенко, Ашхен Атаљанц Константин Костјуков, Душка Драгичевић…

Најзначајнији композитори балета су: Петар Иљич Чајковски, Лео Делиб, Адолф Адам, Сергеј Прокофјев, Игор Стравински…

Петар Иљич Чајковски “Лабудово језеро”

Петар Иљич Чајковски “Крцко Орашчић””

Адолф Адам. „Жизела“,

Лео Делиб: “Копелија”.

Сергеј Прокофјев “Ромео и Јулија”

Игор Стравински.”ПЕТРУШКА”

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

ПРОВЈЕРИ НАУЧЕНО

задатак

Одговори на следећа питања:

Шта је опера и ко су извођачи опере?
Који су дјелови опере?
Шта је арија?
Шта је оперска кућа? Наведи имена најмање три оперске куће од најважнијих у свијету.
Шта је либрето и ко је либретиста?
Наведи имена композитора и називе њихових опера за које знаш.
Која је улога диригента, а која редитеља у припреми опере за извођење?
Шта је премијера?
Шта је балет?
Зашто композитор и кореограф имају најважнију улогу у стварању балета?
Зашто је , поред костима, шминка веома битна за балетску представу?
Која је разлика у звању “примабалерина апсолута” и “примабалерина”?
Наведи имена композитора и називе њихових балета за које знаш.
Сви балети П.И. Чајковског се заснивају на бајкама. Истражи која је бајка основа за либрето балета “Крцко Орашчић” и напиши његов кратак садржај.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________

(34. ЧАС; 25.05.2020. – 29.05.2020. и 35. ЧАС; 01.06.2020. – 05.06.2020.)

Исходи учења Током учења ученици ће бити способни да: -слушно и визуелно препознају, опишу и популарну музику; разумијуи основне карактеристике популарне музике.

наставна јединица

Популарна музика

(Џез,шлагер, шансона)

(поп и рок ,диско, реге, рејв)

(уџбеник, стр.61, 62, 63, 64)

Ученици: слушају и гледају видео запис -примјера популарне музике; уочавају основне особине популарне музике

______________________________________

Почетком XX вијека из џез музике и блуза почиње да се развија музика „лаких нота“.То су биле композиције, пјесме пјевљивих мелодија, једноставних хармонија и љубавних садржаја. Развојем разних могућности (снимача звука, електричних инструмената, озвучења, визуелних ефеката…), та се музика прилагођавала и постајала све популарнија.

Прве популарне пјесме забавне музике су имале назив шлагер. Ријеч је настала од њемачке ријечи schlag, што значи удар, а мислио се на то да су те пјесме освајале публику на прво слушање. Слично овом изразу, касније се појавио и израз хит (енглеска реч hit). Поред шлагера, јако су биле чувене и француске шансоне – љубавне пјесме, које су у Италији имале своју верзију у канцонама или у Русији у романсама. Оно што је занимљиво је да су ову музику слушали и млади и старији. Али онда, педесетих година XX вијека, у Америци се појавила музика која је поставила јасну границу између музике за старије и музике за младе. Млади су овом музиком хтјели да покажу свој бунт ка ауторитетима, а старији су је посматрали као непримјерену и вулгарну. Чувени рокенрол (rock and roll, rock ‘n’ roll). је помјерио границе забавне музике. Настаје читав низ поджанрова које је тешко набројати. Неки од њих су обиљежили један период и данас их се сјећамо, други нису имали ту срећу. Ево само неких поджанрова забавне музике: поп, денс, електронска музика, хип-хоп, поп рок, рок, бит, психоделик рок, блуз рок, фолк рок, хеви метал, фанк, соул, твист, диско, џез фјужн, панк, хард рок, реге, треш метал, техно, фристајл, ритам и блуз (R&B), реп…

На крају преслушате пјесме које су настале у 20. вијеку и обиљежиле двадесете, тридесете…..седамтесете…деведесте …године и уз које су расле и сазријевале многе генерације. Можда међу овим пјесмама пронађете ваше омиљене пјесме- садашње или будуће!

Двадесете…